Vodovod nekad

NIVOS – NIški Vodovodni Sistem

vodovod-nekad-01U I veku naše ere NAIS je snabdevan vodom iz obližnje Kameničke reke, na čijem je izvorištu (''Devojačno ždrelo'') bila urađena kaptaža. Odatle do grada (oko 8 km) vodio je aquaeductus, sagrađen u obliku masivnog zida (debljine oko 1.65 m), kroz čiju su unutrašnjost bile sprovedene keramičke cevi.

U Nišu je Mehmed-beg oko 1455.g. izgradio hamam, kupatilo, za muslimane neophodnu građevinu, jer je kupanje bilo sastavni deo verskog života.

Krajem XVI veka sagradio je niški dobrotvor Hajdar-čehajina česmu.

Među poznatijim česmama u Nišu, E.Čelebija pominje Jusuf-begovu česmu. Turci su gradili česme i sedrvane (vodoskoke), kao jedina spomenička znamenja grada.

Srpske trupe, koje su oslobodile Niš 1878.g. naišle su na dosta bedno stanje. Grad je bio bez zdrave pijaće vode. Voda za potrebe stanovništva uglavnom je dobijana iz bunara koji su bili plitki, primitivno građeni i nepokriveni.

U Nišu je 1909.g. bilo evidentirano 1711 bunara, od kojih su 872 bila zagađena, dok je iz svega 839 bila dozvoljena upotreba vode za piće.

Godine 1889. Petal Ilić vršio je probna bušenja nedaleko od Železničke radionice u cilju otkrivanja vode za piće.

Godine 1907. u Nišu je postojao samo jedan mali vodovod (kaptaža), kojim su snabdevane gradske česme.

1883.g. Niš je dobio i prvi javni spomenik-monumentalnu česmu kraljice Natalije, koja nije sačuvana, a nalazila se na današnjem Trgu Pavla Stojkovića.

1903.g. podignuta je, na današnjem Trgu oslobođenja, reprezentativna česma, jedini javni arhitektonsko-skulpturalni spomenik u centralnom delu grada u periodu do početka prvog svetskog rata.

vodovod-nekad-02Česma je 1935.g. preneta u Čair, na kojoj je 1977.g. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša izveo konzervatorske radove.

1937.g. NIŠ JE DOBIO VODOVOD.

Izgradnjom gradskog vodovoda na sadašnjoj lokaciji Mediana, počelo je savremeno snabdevanje Niša kvalitetnom vodom za piće.

Od 1943. do 1948.g. iskopano je još 11 cevastih bunara, ali se time nije rešio problem snabdevanja vodom, pošto se posle rata naglo povećao broj stanovnika Niša.

Tek 1950.g. odlučeno je da se studensko vrelo iskoristi i do 1960.g. su bila intenzivna istraživanja ovog vrela.

1958.g. prema opisu J. Petrovića ''Golemo vrelo'' čine dvanaest izvora.

1958.g. projektnu dokumentaciju je uradio ''Hidroprojekt'' iz Begrada, projektant ing. Aleksandar Butakov.

Završetkom izgradnje, 1962.g. Niš je dobio iz Studene novih 300 l/s vode.

1979.g. pristupilo se ''hitnom-prelaznom rešenju'' realizaciji vodovodnog sistema ''Ljuberađa-Niš'', koji ima regionalni značaj.

1980.g. Institut za vodoprivredu ''Jaroslav Černi'' iz Beograda je izvršio istražne radova i izradio idejne projekte.

1981/82.g. ''Energoprojekt'' iz Beograda je izradio glavne projekte.

Od 1982.g. do 1984.g. i konačno 1988.g. je izgrađen vodovodni sistem "Ljuberađa.Niš", tako da je Niš iz više karsnih vrela dobio 800-1450 l/s vode.

vodovod-nekad-03vodovod-nekad-04vodovod-nekad-05vodovod-nekad-07vodovod-nekad-08

NIKAS – NIški Kanalizacioni Sistem

Za razliku od vodovodnih objekata koji su po zapisu i arheološkim nalazima postojali i pronađeni, primer otkrivenog akvadukta za vodosnabdevanje, ne postoji neki poseban zapis o kanalizacionim građevinama i kolektorima. Kako su Rimljani imali poseban odnos prema javnoj higijeni, ostaje uverenje da su počeci niške kanalizacije i prve originalne gradnje kanala za odvod otpadne vode bili u njihovo doba.

vodovod-nekad-10Akcionarsko društvo za vodogradnje i bušenje ''Vodobus'' iz Beča je 1922.g. izgradilo idejni projekat pod nazivom ''KANALIZACIJA NIŠA'', a sud opštine će pod oznakom GBR-994 od 17. juna 1927.g. dostaviti Ministrarstvu poljoprivrede i voda projekat kanalizacije ''Vodobuša'' na odobrenje.

Rešenjem Ministarstva od 8. februara 1928.g. odobrena je izgradnja glavnog kolektora I i sporednih kolektora A, B i N kao i ispusta br. 1 – (kod železničkog mosta) i ispusta br. 2 – (između mostova kod tvrđave i današnjeg mosta ''Mladosti'').

U periodu od 1936. do 1941.g. Niš je ušao u razdoblje intenzivnijeg i dinamičnijeg urbanog razvoja, ali prvenstveno na planu modernizacije i evropeizacije njegovih gradskih sadržaja.

Po GUP-u arh. Mihajla Mitrovića od 1953.g. a naročito po GUP-u iz 1973.g. došlo je do izgrađenosti osnovnih sabirnih kolektora i delimično sporednih kolektora. Karakteristično je da se do današnjih dana, novoprojektovana i novoizgrađena kanalizaciona mreža priključivala na glavne kolektore planirane i izgrađene po ''idejnom projektu'' iz 1922.g.

Vodovod sutra

vodovod-sutra

Povećanje kapaciteta industrijskih postrojenja i povećanje broja stanovnika prouzrokuje neprekidni trend povećanja potreba za pitkom vodom. Niš je u stalnoj borbi da se niški vodovodni sistem – NIVOS zaštiti, modernizuje, rekonstruiše, kao i efikasno, ekonomično i stručno iskoristi a ujedno dogradi i proširi novim kapacitetima i vodovodnim objektima.

Čitaj dalje: Vodovod sutra

Vodovod DANAS

vodovod-danas 

VODOSNABDEVANJE grada Niša se danas ostvaruje preko tri teritorijalno posebna a funkcionalno uslovno veoma zavisna vodovodna sistema: Mediana, Studena, LJuberađa - Niš.Navedeni sistemi sa izvorištima, dovodnim sistemom, odgovarajućom distributivnom i razvodnom mrežom, pumpnim stanicama i rezervoarima predstavljaju Niški Vodovodni Sistem (NIVOS).

Čitaj dalje: Vodovod danas