Vrelo „MOKRA“

Vrelo ''Mokra'' nalazi se u neposrednoj blizini sela Mokra a u podnožju Suve planine, ispod njenih istočnih padina. Ono ustvari predstavlja izvorište Mokranjske reke, koja čini levu najnizvodniju pritoku Koritničke reke iznad Bele Palanke.

Hidrogeološka površina sliva, koja prihranjuje vrelo je oko 38 km2 a obuhvata prostore između Nišave, Mokranjske reke, Koritničke reke, Kutinske reke i Puste reke. Najviša kota u slivu je 1800 mnm.

Geološki sastav okoline vrela Mokra određen je njegovim položajem u odnosu na dve krupne tektonske jedinice – antiklinalu Suva planina i tercijernog sinklinalnog područja koje se pruža paralelno sa dolinom Koritničke reke.

U litološkom pogledu skoro celo slivno područje vrela Mokra izgrađeno je od karbonatnih stena – slojevitih i bankovitih krečnjaka i dolomita donje krede i starijih formacija koji su tektonski dosta oštećeni i karstifikovani. Tercijalne naslage doline Koritnice sastoje se od laporovito – glinovitih, klasičnih karbonatnih sedimenata. U hidrogeološkom pogledu glavni rezervoari podzemnih voda su karbonatne naslage (krečnjaci) donje krede iz kojih izbija vrelo Mokra, a oligocenski sedimenti čine vodonepropusnu barijeru. Kota isticanja vode na ovom vrelu je 337 mnm.

Zapaženo je da su količine vode koje ističu u krečnjacima koja uslovljava priličnu ravnomernost pri isticanju pogotovo u periodu srednjih i minimalnih voda. Voda je dobrog kvaliteta i relativno stabilnog ponašanja.

Hidrogeološka svojstva krečnjačkog kompleksa zavisna su od više faktora. To su a prvom mestu geomorfološke karakteristike zaleđa vrela Mokra, odnosno njegovog slivnog područja ili šireg krečnjačkog masiva Suve planine. To je planinski, ogoljen i veoma intenzivno karstifikovan teren koji omogućava visoku infiltraciju. Klimatološki i hidrološki faktori utiču na hidrogeološke karakteristike terena preko visokih padavina koji jednim delom padaju u vidu snega pa se infiltracija i zadržavanje vode u podzemlju vrši više i duže nego kod nekih drugih karsnih vrela. Najmarkantniji prirodni faktori su na svaki način intenzivna karstifikacija koja je uslovljena i omogućena repturnom tektonikom – brojnim rasedima i prirodom stena tj. njihovom rastvorljivošću. Brojni rasedi, pukotine i prsline su naknadnim fizičkim i mehaničkim dejstvom karstifikovane tako da danas predstavljaju puteve kretanja podzemnih voda.

Izdan je u svom većem delu slobodna, međutim, zapaženo je da se pri visokim nivoima podzemne vode u kanalima nalaže pod pritiskom.

Hemijski sastav i bakteriološki nalazi ovih voda su za duži period vremena u redu, ali temperatura vode ovog vrela pokazuje značajne oscilacije u temperaturnom intervalu od 11,5-20ºC. Postoji povezanost između izdašnosti i temperature. U periodu uvećane i maksimalne izdašnosti temperature vode raste čak do 20ºC. Ispitivanjima se došlo do zaključka da vrelo Mokra je rezultirajuće izvorište dvaju po tipu različitih izvora čije se temperature vode razlikuju za 9-10ºC.

Zamućenja vrela su zapažena samo izuzetno kao veoma retka i kratkotrajna.

Za vrelo Mokra prosečna višegodišnja izdašnost iznosi 310 l/s tj. Q=0,31 m3/s.

Karakteristični proticaji vrela Mokra su:

Qmin=0,12 m3/s

Qsr=0,31 m3/s

Qmax=2,50 m3/s

Na vrelu je izgrađena kaptaža, voda se gravitaciono dovodi i priključuje na zajednički cevovod sistema. Sem dezinfekcije ne postoji drugi tretman vode sa ovog vrela.

Iz Mokre se eksploatiše Qmax= 800 l/s.

Vodovod sutra

vodovod-sutra

Povećanje kapaciteta industrijskih postrojenja i povećanje broja stanovnika prouzrokuje neprekidni trend povećanja potreba za pitkom vodom. Niš je u stalnoj borbi da se niški vodovodni sistem – NIVOS zaštiti, modernizuje, rekonstruiše, kao i efikasno, ekonomično i stručno iskoristi a ujedno dogradi i proširi novim kapacitetima i vodovodnim objektima.

Čitaj dalje: Vodovod sutra

Vodovod nekad

vodovod-nekad

U I veku naše ere NAIS je snabdevan vodom iz obližnje Kameničke reke, na čijem je izvorištu (''Devojačno ždrelo'') bila urađena kaptaža. Odatle do grada (oko 8 km) vodio je aquaeductus, sagrađen u obliku masivnog zida (debljine oko 1.65 m), kroz čiju su unutrašnjost bile sprovedene keramičke cevi.

Čitaj dalje: Vodovod nekad