Vrelo „KRUPAC“

krupac

Krupačko vrelo izbija iz stenske mase kod sela Krupac, u severozapadnom delu Belopalanačke kotline, pod visokim i skoro vertikalnim otsekom Ruči-stene, na mestu gde se strane Svrljiških planina strmo spuštaju u Belopalanačku kotlinu. Voda izbija iz vrela na visini od oko 263 mnm u jednom vrtačastom i potopljenom udubljenju.

Krupačko vrelo spada u red najizdašnijih karsnih vrela istočne Srbije, ali istovremeno i pripada tipu kraških vrela koja prividno presušuju ili smanjuju svoju izdašnost.

Takva vrela, po pravilu, imaju duboko položene i veoma prostrane pećinske kanale u kojima se javljaju velike količine akumuliranih voda.

Geološki sastav Svrljiških planina, u čijoj padini izbija Krupačko vrelo, i susedne Belopalanačke kotline, na čijem se severnom obodu ono pojavljuje, prilično je jednostavan.

U sabirnoj oblasti vrela zastupljeni su preovladajuće kretacejski krečnjaci, a samo se na neznatnom prostoru javljaju i laporci i peščari iste starosti u vidu omanjeg ostrva.

Belopalanačka kotlina je delimično ispunjena jezerskim vodonepropusnim stenama, neogenske starosti, koje se penju uz južne padine Svrljiških planina do znatnih visina, najviše do 620 mnm. U sklopu ovih tvorevina leže u njihovoj podini i starije paleozijske stene predstavljene permikarbonskim peščarima i škriljcima i permskim crvenim peščarima.

Izdašnost kraških vrela, pa i Krupačkog, predstavlja skoro direktnu funkciju klimatskih prilika u sabirnoj oblasti.

Visina atmosferskog taloga je prosečno godišnja 850 mm. Najviše taloga pada u maju, a zatim u oktobru ili novembru. Najmanje taloga izlučuje se u septembru, a zatim u januaru ili februaru. Celokupna voda, koja se iz atmosfere izluči biva upijena kroz pukotine u krašku unutrašnjost, izuzimajući razumljivo, onaj deo od ukupnih padavina koji ispari.

Veličina hidrogeološkog slivnog područja Krupačkog vrela iznosi oko 74 km2.

Izmereni su proticaji od min. 118 l/s do 5000 l/s. Postoje merenja količina i preko 10.000 l/s.

Prosečna višegodišnja izdašnost vrela ''Krupac'' iznosi 0,914 m3/s. Najvodniji je mesec april a najsušniji oktobar.

Karakteristični proticaji vrela ''Krupac''.

Qmin = 0,070 m3/s

Qsr = 0,914 m3/s

Qmax = 9,500 m3/s

Kvalitet vode je veoma visok (tokom skoro cele godine) i predstavlja klasu ''1'' koja se samo uz mere dezinfekcije lako dovede na kvalitet vode za snabdevanje naselja vodom.

Sistem je uljučen u eksploataciju sredinom 1984.g. Rešenje je tako izgrađeno da je u samo vrelo (oko 11 m u odnosu na izrađen preliv vrela) ugrađena usisna cev Ø 900 mm, kojom se omogućuje obaranje nivoa vode u vrelu za oko 9m u odnosu na ivicu preliva. Voda se iz vrela dovodi u pumpnu stanicu cevovodom na principu natege.

Zahvaćena voda se iz bazena pumpne stanice pumpama potiskuje u obližnji rezervoar ''Krupac'' i u cevovod Ø 800 mm, koji se priključuje u zajednički cevovod sistema Ø 1200 mm, čvor tkz. ''triangl''.

Vodozahvat je izgrađen pregrađivanjem branom vrtičastog udubljenja. Nije vršeno pokrivanje vodozahvata tj. ostvaren je vodozahvat otvorenog tipa po uslovu ''Društva za zaštitu prirode'' da ostane vaspitno-instruktivni punkt, kao očigledan primer karakterističnog karsnog vrela.

Prema podacima hemijskih analiza uzoraka vode kvalitet u podpunosti zadovoljava uslove koje mora da ispuni voda za piće. Jedino se u pojedinim kratkim intervalima vrelo mora isključiti iz eksploatacije, zbog pojave zamućenosti. Jedini tretman vode koji se primenjuje je hlorisanje.

Iz ''Krupca'' se eksploatiše Qmax=900 l/s.

  • 01 krupac
  • 02 krupac
  • 03 krupac
  • 04 krupac
  • 05 krupac

Simple Image Gallery Extended

Vodovod sutra

vodovod-sutra

Povećanje kapaciteta industrijskih postrojenja i povećanje broja stanovnika prouzrokuje neprekidni trend povećanja potreba za pitkom vodom. Niš je u stalnoj borbi da se niški vodovodni sistem – NIVOS zaštiti, modernizuje, rekonstruiše, kao i efikasno, ekonomično i stručno iskoristi a ujedno dogradi i proširi novim kapacitetima i vodovodnim objektima.

Čitaj dalje: Vodovod sutra

Vodovod nekad

vodovod-nekad

U I veku naše ere NAIS je snabdevan vodom iz obližnje Kameničke reke, na čijem je izvorištu (''Devojačno ždrelo'') bila urađena kaptaža. Odatle do grada (oko 8 km) vodio je aquaeductus, sagrađen u obliku masivnog zida (debljine oko 1.65 m), kroz čiju su unutrašnjost bile sprovedene keramičke cevi.

Čitaj dalje: Vodovod nekad